Igre na otvorenom su neophodne za svako dete

Igra na otvorenom je najbolji način da predškolci razvijaju telo i duh! Tek u u prirodi deca mogu u potpunosti i slobodno razviti fizičke veštine kao što su trčanje, skakanje, preskakanje, kolut napred, nazad….

To je ujedno i najprikladnije mesto za vežbanje sa loptom, tj. za veštine baratanja loptom kao što su bacanje, hvatanje i vođenje lopte u košarci i rukometu. Deca mogu obavljati i druge manipulativne sposobnosti poput guranja ljuljaške, vuče kolica, podizanja i nošenja objekata raznih oblika i slično.

Osim toga, u igri napolju (na primer na ljuljašci, toboganu, na penjalici ili nekoj drugoj dvorišnoj spravi) deca sagore najviše kalorija, što je odlična stvar za sprečavanje gojaznosti kod dece i pojave faktora rizika srčanih bolesti koji je udvostručen u poslednjih desetak godina.

Neke studije pokazuju da čak polovina dece nema dovoljno fizičke aktivnosti u školi, a faktori rizika kao što su hipertenzija i arterioskleroza pojavljuju se već u uzrastu od 6 godina. Briga je velika i roditelji ozbiljno razmatraju šta uraditi da bi sprečili ove zdravstvene probleme.

Jedan mislilac je rekao: ako želiš da promeniš nešto, počni od sebe. Ako mi odrasli pokažemo deci koliko cenimo našu okolinu, kako doživljavamo prirodu i primerom pokažemo da živimo u skladu sa njom, deca će samo slediti naš primer jer smo mi model i obrazac vaspitanja.

Igranje na otvorenom poboljšava proces učenja

Igranje na otvorenom ima višestruke koristi, nije u pitanju samo boljitak fizičkog stanja deteta. Veliki je uticaj i na kognitivni i socijalni / emocionalni razvoj. Dok su napolju, sami ili sa drugarima, deca veoma često izmišljaju nove igre.

Izmišljanje pravila u toku igre (što predškolci obožavaju da rade) čini da počnu da razumevaju zašto je važno da se su poštuju pravila igre. Iako se deca igraju samo sa ciljem da se zabave, oni zapravo uče!

Na takav način deca:

– upoznaju se sa komunikacijskim veštinama,

– obogaćuju fond reči (tokom procesa izmišljanja, modifikovanja i primene pravila),

– sklapaju nova prijateljstva,

– uče da broje (jer se u svakoj igri nešto broji, dodaje i oduzima),

– uče se socijalizaciji i normama društvenih grupa (uče da se igraju zajedno i da sarađuju).

Igra i vežbe na otvorenom su izuzetno bitni za dete jer spoljašnja svetlost stimuliše epifizu, endokrinu žlezu koja reguliše „biološki sat”, od vitalne je važnosti za imunološki sistem, a utiče na naše ponašanje i osećaj sreće i zadovoljstva.

Naša je obaveza da poštujemo detetovu želju da se igra napolju

Nikako nemojmo podceniti vrednost i elemenat estetskog razvoja kod dece. Estetska svest se odnosi na podsticaj i razvoj osetljivosti na lepotu oko nas. Budući da je prirodni svet ispunjen prekrasnim stvarima, zvukovima, bojama i teksturama, to je savršen izvor za razvoj estetike kod male dece.

Predškolci puno toga uče preko svojih čula. Napolju postoji mnogo „čudesa“ koja na njih ostavljaju jak utisak. Neka od tih čudesa deca vide (životinje, ptice, zelenilo drveta, žbuna…), neka osluškuju (šuštanje vetra kroz lišće, pesmu crvendaća i slavuja), mirišu (arome cvetova i zemlju kišom natopljenu), neka čuda osete dodirom (dlakavu gusenicu ili koru drveta), pa čak i probaju čulom ukusa, ustima (one rane pahulje snega i kapi kiše na jeziku…). Sva čula su bitna, pa razvijanje istih je od ključne važnosti za budućnost deteta.

Deca koja provode puno vremena ispred televizije ili računara i tako stiču svoja iskustva o svetu oko sebe koriste samo dva čula (sluh i vid), a to može veoma ozbiljno uticati na njihove sposobnosti percepcije sveta oko sebe.

Na kraju, ima li boljeg mesta za dete od velikog dvorišta ili parka gde ono može biti glasno, neuredno i bučno?

Gde nego napolju dete može slatko da se istrči i iskače do mile volje i tako potroši deo one energije koju mora potrošiti, a što je uvek neprikladno i neugodno u zatvorenom prostoru u stanu.

Kako da podstaknemo fizičke aktivnosti i učenje

* Šetnja u prirodi je odličan način da dete nauči da poštuje i ceni prirodno okruženje. Slobodno pitajte dete da vam glasno kaže šta je doživelo: šta je to videlo, čulo ili namirisalo. Podstaknite ga da dodirne stvari oko sebe – neka otkrije glatkoću stene, hrapavost kore i krhkost osušenog lišća. Za malu decu to su prava naučna otkrića i eksperimenti.

* Postavite prepreke od raznih stvari, recimo od starih guma, velikih  kutija, nekih okvira od vrata i panjeva. Krećući se kroz takav koloplet prepreka, dete će naučiti važne pojmove kao što su iznad, ispod, preko i okolo.

* Osluškivanje u toku šetnje. Dok hodate sa svojim predškolcima, upozorite ih na zvukove ptica, na zvuk automobila koji prolaze, na zvižduk vetra; nek čuju čak i svoje korake. Koje to zvukove deca identifikuju sama? Koji su glasni, a koji su mekani zvuci? Koji su visoki, a koji su niski? Koji su njihovi omiljeni zvuci?

* Ponesite stari čaršav pa se igrajte igre s padobranom (prekrijte se njime i trčite ili kružite, pravite velike talase ili bacajte laganu loptu od pene po toj plahti).

* Slikajte. Neka dete ponese četkice i boje i kanticu sa bojom i nek oslika neki delić starog zida zgrade. Tako vežbaju ruke i gornji deo tela ili uče i o pojmovima mokro-suvo, svetlo-tama, isparavanje i nestajanje boje na suncu.

* Lov na mehuriće od sapunice je uvek odlična igra za lepe prolećne dane.

* Dvorišna ljuljaška je nepresušan izvor radosti i zadovoljstva za svako dete!